Trenutni Ekonomski Pritisci
Na godišnjim parlamentarnim sastancima u Pekingu u martu, kineski lideri suočili su se s ozbiljnim ekonomskim izazovima i visokim očekivanjima. Tokom ovih sastanaka otvoreno su razgovarali o problemima, ali su takođe nastojali podići moral naroda najavljujući ambiciozne planove za budućnost, s posebnim naglaskom na tehnološki napredak.
Za 2024. godinu, kineska vlada postavila je cilj rasta BDP-a od 5%, što je nešto niže od 5,2% ostvarenih u 2023. godini, ali više od procene Međunarodnog monetarnog fonda od 4,6%. Iako nisu precizirali kako će se taj cilj postići, sam čin postavljanja cilja pokazuje poverenje lidera u budućnost zemlje.
Brzi ekonomski rast Kine tokom protekle četiri decenije bio je vođen tržišnim stimulansima, jeftinom radnom snagom, investicijama u infrastrukturu, izvozom i stranim direktnim investicijama. Međutim, trenutno nijedan od ovih faktora ne funkcioniše optimalno. Tržišne aktivnosti su sve više pod državnom kontrolom, smanjenje populacije oslabilo je ponudu radne snage, a nesigurnost i geopolitičke tenzije dovele su do povlačenja stranih investicija. Do januara 2024. godine, strane direktne investicije u Kini pale su ispod 10% od 344 milijarde dolara primljenih 2021. godine.
Kriza u Sektoru Nekretnina
Jedan od najvećih problema kineske ekonomije je kriza u sektoru nekretnina, koji je bio ključni pokretač rasta zahvaljujući špekulativnim investicijama i zaduživanju. Developeri su prodavali kuće pre nego što su bile izgrađene kako bi maksimizovali profite. Međutim, 2020. godine, regulatori su uveli stroge restrikcije na zaduživanje developera, što je zaustavilo mogućnost dodatnog zaduživanja za otplatu postojećih dugova.
Kriza je kulminirala početkom 2024. godine kada je Evergrande, najzaduženiji developer nekretnina na svetu, bankrotirao. Slični problemi pogodili su i druge velike developere poput Country Garden i Vanke. Vlada je izrazila odlučnost da reši problem balona nekretnina, ali nije ponudila konkretne mere za zaštitu developera od bankrota, osim nagoveštaja pomoći za dovršavanje započetih projekata.
Slaba potrošačka potražnja je usko povezana s krizom u sektoru nekretnina. Pad vrednosti kuća izazvao je nesigurnost u vezi s budućom vrednošću ličnog bogatstva, što je podstaklo veću štednju i smanjenu potrošnju, dovodeći do pada cena roba i usluga. Potražnja za kineskom robom iz inostranstva takođe opada zbog trgovinskih ograničenja nametnutih od strane SAD-a i EU, geopolitičkih tenzija i poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Zbog toga je vlada naglasila potrebu za jačanjem ekonomske samodovoljnosti.
Strategije za Budući Rast
Kineski lideri su tokom godišnjih sastanaka istakli potrebu za razvojem tehnologije i inovacija kao ključnih pokretača budućeg rasta. Pojam “nove kvalitetne produktivne snage” često se koristi u ovom kontekstu, s naglaskom na veštačkoj inteligenciji (AI). Vlada predviđa primenu AI-a u raznim oblastima, uključujući putničke agente i prodavce. Peking, Šangaj i Šenžen već su poznati kao pametni gradovi gde se AI, cloud computing i big data koriste u transportu, urbanističkom planiranju i javnoj sigurnosti.
Međutim, prelazak iz ekonomije vođene investicijama i dugom u ekonomiju vođenu inovacijama i tehnologijom donosi nove izazove. Prvo, inovacije zahtevaju podsticaje i institucionalne garancije za nagrađivanje rizika, što znači da privatni sektor mora brže rasti. Udeo privatnog sektora među 100 najvećih kineskih kompanija pao je na 36,8% krajem 2023. godine sa 55,4% sredinom 2021. godine.
Drugo, inovacije zahtevaju visoko kvalifikovanu radnu snagu. Izveštaj OECD-a iz 2021. godine zaključuje da primena AI tehnologije povećava potražnju za kvalifikovanim radnicima, uprkos zameni radne snage s nižim kvalifikacijama. Ovo će biti izazov za Kinu, jer je dosadašnji rast bio potaknut radnom snagom s nižim kvalifikacijama.
Treće, visokotehnološke industrije, kao što su AI i digitalne usluge, zahtevaju mnogo energije. Kina je već preduzela korake za diversifikaciju energetske opskrbe, ali osiguranje stabilnih energetskih lanaca snabdevanja biće ključno na duži rok.
Pojačane geopolitičke tenzije i preuređeni globalni lanci snabdevanja mogli bi smanjiti izvoz energije i drugih prirodnih resursa u Kinu u budućnosti. Mnogi od ovih resursa dolaze iz zemalja u razvoju koje su ranije razmenjivale svoje resurse za kineske infrastrukturne investicije. To možda neće biti slučaj u budućnosti.
